Darko Tadić

Svi pričaju o motivaciji.O tome kako je dovoljno da "veruješ u sebe", da pogledaš inspirativan video i da te to promeni.Ali istina je — motivacija je nestabilna.Dolazi i prolazi.Jednog jutra si pun energije, a sledećeg ne možeš ni iz kreveta.U ovoj epizodi govorimo o tome zašto motivacija sama po sebi ne vodi do akcije,zašto toliko ljudi zna šta želi, ali nikada ne uradi ono što zna da treba,i kako da umesto potrage za motivacijom — izgradiš unutrašnji sistem koji te vodi napred čak i kada ti se ne da.💬 Saznaćeš:Zašto mozak voli da se “oseti motivisano”, ali ne voli da radi.Kako da razdvojiš impuls od odluke.I šta zapravo pokreće ljude koji istraju.

Zašto je lakše odgovarati na poruke, paliti veš mašinu i pregledati Instagram nego sesti i uraditi onu jednu važnu stvar… onu koja može da ti promeni mesec, godinu ili život?U ovoj epizodi govorim o psihološkoj zamci odlaganja:kako nas strah od sopstvenih potencijala paralizuje, kako bežimo od odluka koje nose identitet i zašto je “sutra” najopasnija reč u našem rečniku.Pričam i jednu priču iz života — o ženi koja je godinama odlagala pisanje knjige, a kad je konačno krenula… trebalo joj je samo šest meseci da je završi.Četiri godine straha. Šest meseci stvarnosti.Dobićeš i praktične korake:– pravilo 15 minuta– “jedna stvar za budućeg sebe”– razdvajanje emocije od akcije– kako da formiraš male sisteme odlučnosti umesto da čekaš motivacijuNa kraju, ima i kratka vežba pisanja koja će ti pomoći da prepoznaš šta tačno u svom životu predugo čeka.Ako želiš da produbiš svoj odnos sa sobom, svoj rad, svoju kreativnost — tu je moja online radionica pisanja (individualna, jedan na jedan).Link je u opisu.Hvala ti što slušaš i što podržavaš moj rad.Vidimo se u sledećoj Video belešci.— Darko

U svima nama postoji jedan deo koji bismo najradije sakrili. Deo koji je sirov, nagonski, impulsivan. Deo koji ne ume da glumi lepo ponašanje.Ipak, većina ljudi provede ceo život pokušavajući da ga pripitomi — moralnim teorijama, etičkim pravilima, „kako treba“ ponašanjem.Ali taj deo ne nestaje. Samo postaje tiši… i opasniji.U novoj epizodi pričam o zveri u nama — onom delu koji nismo birali, ali koji nas definiše više nego što želimo da priznamo.Zašto je potiskujemo?Zašto nas je sramota sopstvene snage, tame, gladi, želje?I kada se sve raspadne – zašto se baš taj deo pokaže kao najiskreniji i najživlji?Ako želiš da bolje razumeš sebe, svoje reakcije, svoje „nepristojne“ impulse… i da naučiš kako da ih pretvoriš u zdravu snagu, ova epizoda je baš za tebe.

utros u tramvaju – hladno napolju, toplo unutra.I onda čovek ulazi, lupa na kabinu i zahteva:„Isključi grejanje, meni je vruće!“Ova mala svakodnevna scena savršeno pokazuje šta je entitlement – osećaj da se svet mora prilagoditi našoj temperaturi, našoj volji, našem trenutnom raspoloženju.U ovoj video belešci govorim o tome:zašto neki ljudi misle da ima pravo na tuđe granice,kako izgleda sitni, svakodnevni sebičluk,zašto većina ćuti kada neko pređe meru,i kako da čuvamo sopstveni prostor bez konflikta.Ako ti je ova tema bliska, pogledaj i moje radionice kreativnog i terapeutskog pisanja – tu zajedno otvaramo i dublje slojeve naše svakodnevice:👉 www.darkotadic.com👉 https://www.darkotadic.com/knjige/

Postoje ljudi koji spolja deluju smireno, čak staloženo — ali unutra žive u tvrdom oklopu koji ne pušta nikog unutra.U ljubavnim odnosima znaju da traže bliskost, ali ne i da je podnesu.Oni žele da budu voljeni, ali se plaše da budu viđeni.U ovoj epizodi govorimo o onima koji su se, iz straha od povrede, zatvorili u sebe — i o tome kako taj oklop, koji je nekada bio zaštita, s vremenom postaje zatvor.Zašto neki ljudi ostanu emotivno nedostupni iako duboko u sebi čeznu za ljubavlju?Šta se događa kad telo pamti rane koje um zaboravlja?I može li školjka jednog dana da se otvori — ne zato što je prinuđena, već zato što je spremna?Epizoda „Živeti kao školjka“ je poziv da pogledamo u sopstveni oklop — i da se zapitamo:da li još uvek štiti ono što volimo, ili nas samo odvaja od sveta koji nas čeka?