<description>&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Da li ljubav ima rok trajanja? &lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Da li su navike i rutina ubica strasti, koliko je važna kvalitetna komunikacija da ljubav “preživi”, kakav je uticaj ljubomore i nesigurnosti, razlika u obrazovanju, socio-ekonomskom statusu, stresa, finansijske nesigurnosti, imanja ili nemanja dece… neka su od pitanja o kojima je bilo reči u ovoj epizodi.&lt;/p&gt;&lt;hr&gt;&lt;p style='color:grey; font-size:0.75em;'&gt; Hosted on Acast. See &lt;a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'&gt;acast.com/privacy&lt;/a&gt; for more information.&lt;/p&gt;</description>

Kako izgleda kraj ljubavi? Da li se to dešava odjednom ili počinje da bledi i dešava se postepeno?

Da li ljubav ima rok trajanja? Da li su navike i rutina ubica strasti, koliko je važna kvalitetna komunikacija da ljubav “preživi”, kakav je uticaj ljubomore i nesigurnosti, razlika u obrazovanju, socio-ekonomskom statusu, stresa, finansijske nesigurnosti, imanja ili nemanja dece… neka su od pitanja o kojima je bilo reči u ovoj epizodi.<hr> Hosted on Acast. See <a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'>acast.com/privacy</a> for more information.

Šta sve ubija ljubav?

<description>&lt;p&gt;U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gostovao je Vladimir Borovnica, specijalista medicinske psihologije i porodični psihoterapeut, koji je govorio o strahovima.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt; U poslednjih nekoliko meseci, koliko traju protesti po Srbiji, često smo mogli čuti rečenicu da su se ljudi konačno oslobodili straha, zbog čega smo se odlučili za ovu temu.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Govoreći o tome kako su ljudi počeli da se oslobađaju straha, Borovnica je rekao da je kulminacija događaja učinila da nas bol vezan za te događaje, pokrene.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;"Da nas nužda koja ide iz emocije pogura da se oslobodimo i straha i naučene bespomoćnosti (kad više ne reagujemo na ’elektrošokove’). To je kreiralo jedno novo korektivno iskustvo u društvu da se razbija sa jedne strane strah, sve više i više, a sa druge strane izlazi iz te pozicije naučene bespomoćnosti – što je super. Nadam se da je to jedan ireverzibilan proces. Sada iz ovoga nema nazad", rekao je Borovnica.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Ali pošto se plašimo svega i svačega, pričali smo o svim strahovima, od straha za dete, od zubara, preko straha od neuspeha i greške, straha da kažemo "ne", do straha od pasa...&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Strah je emocija čija je funkcija bezbednost. Ali kada postaje problematičan i kada se prelazi "crvena linija", on prestaje da vrši svoju funkciju. Na to koliko se plašimo nečega mogu da utiču roditelji, okruženje i društvo (posebno kao naše), i kreiraju strahove.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;hr&gt;&lt;p style='color:grey; font-size:0.75em;'&gt; Hosted on Acast. See &lt;a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'&gt;acast.com/privacy&lt;/a&gt; for more information.&lt;/p&gt;</description>

Pričali smo o svim strahovima, od straha za dete, od zubara, preko straha od neuspeha i greške, straha da kažemo "ne", do straha od pasa

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gostovao je Vladimir Borovnica, specijalista medicinske psihologije i porodični psihoterapeut, koji je govorio o strahovima. U poslednjih nekoliko meseci, koliko traju protesti po Srbiji, često smo mogli čuti rečenicu da su se ljudi konačno oslobodili straha, zbog čega smo se odlučili za ovu temu. Govoreći o tome kako su ljudi počeli da se oslobađaju straha, Borovnica je rekao da je kulminacija događaja učinila da nas bol vezan za te događaje, pokrene. "Da nas nužda koja ide iz emocije pogura da se oslobodimo i straha i naučene bespomoćnosti (kad više ne reagujemo na ’elektrošokove’). To je kreiralo jedno novo korektivno iskustvo u društvu da se razbija sa jedne strane strah, sve više i više, a sa druge strane izlazi iz te pozicije naučene bespomoćnosti – što je super. Nadam se da je to jedan ireverzibilan proces. Sada iz ovoga nema nazad", rekao je Borovnica. Ali pošto se plašimo svega i svačega, pričali smo o svim strahovima, od straha za dete, od zubara, preko straha od neuspeha i greške, straha da kažemo "ne", do straha od pasa... Strah je emocija čija je funkcija bezbednost. Ali kada postaje problematičan i kada se prelazi "crvena linija", on prestaje da vrši svoju funkciju. Na to koliko se plašimo nečega mogu da utiču roditelji, okruženje i društvo (posebno kao naše), i kreiraju strahove. <hr> Hosted on Acast. See <a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'>acast.com/privacy</a> for more information.

Kako da se oslobodite strahova?

<description>&lt;p&gt;U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" psihoterapeutkinje Dunja Vesić i Iva Branković pričale su o jednoj od omiljenih tema – ljubavi, a to nije uvek samo ljubav. Krenulo se redom, jer svaka veza ima svoj početak i svi imamo neku predstavu (nekad pogrešnu) o ljubavi, da bismo stigli i do kraja, a u vezama je to raskid – i šta posle toga.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Pričalo se o tome zašto su granice i izgradnja ličnog identiteta važni za opstanak veze ali i oporavak pošto veza doživi kraj.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Priča koju matičar priča na početku sklapanja braka je "potpuno iluzorna", rekla je Dunja Vesić, govoreći o pogrešnim uverenjima o ljubavi. &lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;"To su neka obećanja i lepe želje ali bih stvarno volela tu da vidim neke tačke koje se događaju u odnosima i da se obavežemo da prolazimo kroz procese. Kad god to slušam, iritira me. Ima pogrešnih rečenica. Preskače se ono što je ključno, a to su procesi i promene, udaljavanja i približavanja..."&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Najbolja smo verzija sebe onda kad smo zaljubljeni, odnosno najprihvatljivija za tu osobu sa kojom smo, rekla je Iva Branković.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Neka od pitanja o kojima smo pričale su i koja su to pogrešna uverenja ljubavi i o granicama koje uništavaju odnos i da li je odsustvo granica već početak kraja "veze". &lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt; Da li su prećutne pretpostavke o vernosti dovoljne ili je neophodno razgovarati o granicama? Šta prevara znači za identitet osobe koja je prevarena i da li prevara može biti prilika za redefinisanje ličnih vrednosti i prioriteta u ljubavi?&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Podkast Kako da izgradite dobar život deo je produkcije Velikih priča &lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;#psihologija #podkast #dobarzivot #velikeprice&lt;/p&gt;&lt;hr&gt;&lt;p style='color:grey; font-size:0.75em;'&gt; Hosted on Acast. See &lt;a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'&gt;acast.com/privacy&lt;/a&gt; for more information.&lt;/p&gt;</description>

Kako ne izgubiti sebe u vezi i posle nje i kako da se oporavite posle raskida? 

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" psihoterapeutkinje Dunja Vesić i Iva Branković pričale su o jednoj od omiljenih tema – ljubavi, a to nije uvek samo ljubav. Krenulo se redom, jer svaka veza ima svoj početak i svi imamo neku predstavu (nekad pogrešnu) o ljubavi, da bismo stigli i do kraja, a u vezama je to raskid – i šta posle toga. Pričalo se o tome zašto su granice i izgradnja ličnog identiteta važni za opstanak veze ali i oporavak pošto veza doživi kraj. Priča koju matičar priča na početku sklapanja braka je "potpuno iluzorna", rekla je Dunja Vesić, govoreći o pogrešnim uverenjima o ljubavi. "To su neka obećanja i lepe želje ali bih stvarno volela tu da vidim neke tačke koje se događaju u odnosima i da se obavežemo da prolazimo kroz procese. Kad god to slušam, iritira me. Ima pogrešnih rečenica. Preskače se ono što je ključno, a to su procesi i promene, udaljavanja i približavanja..." Najbolja smo verzija sebe onda kad smo zaljubljeni, odnosno najprihvatljivija za tu osobu sa kojom smo, rekla je Iva Branković. Neka od pitanja o kojima smo pričale su i koja su to pogrešna uverenja ljubavi i o granicama koje uništavaju odnos i da li je odsustvo granica već početak kraja "veze". Da li su prećutne pretpostavke o vernosti dovoljne ili je neophodno razgovarati o granicama? Šta prevara znači za identitet osobe koja je prevarena i da li prevara može biti prilika za redefinisanje ličnih vrednosti i prioriteta u ljubavi? Podkast Kako da izgradite dobar život deo je produkcije Velikih priča #psihologija #podkast #dobarzivot #velikeprice<hr> Hosted on Acast. See <a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'>acast.com/privacy</a> for more information.

Ljubav, granice u vezi, prevara i raskid - sa Dunjom Vesić

<description>&lt;p&gt;Govorili smo da su apatični i da od ove generacije neće ništa biti, a onda su krenuli protesti i priznali smo da su nas iznenadili. Pa smo rekli i “Bravo deco!”, i priznali da smo pogrešili.&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o tome koliko razumemo mlade, pripadnike generacije Z o kojima se mnogo govori (ma samo se&amp;nbsp;o njima priča) ovih dana jer su za nekoliko meseci uradili nešto što nije moglo godinama unazad.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Zato smo postavili pitanje šta nam je to sa njima promaklo, kako da ih bolje razumemo, koliki je generacijski jaz, kako da ga prevaziđemo i ne budemo džangrizavi matorci (kao ona baba koju je stigla karma pa je pala sa bicikla).&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Ko su Gen Z pričala je Snežana Mrvić, psihološkinja sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije aktivno uključena u Centar za mlade CEZAM, mesto posvećeno nezi mentalnog zdravlja i blagostanja mladih.&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Ona nam je rekla da su mladi danas “posebni”, pa i to da su osvešćeni o mentalnom zdravlju,&amp;nbsp;da ih odlikuje transparentnost, da nije tačno da su narcisoidna generacija ali da gaje dozu zdravog narcisizma i da ih odlikuje empatija.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;&lt;br&gt;&lt;/p&gt;&lt;hr&gt;&lt;p style='color:grey; font-size:0.75em;'&gt; Hosted on Acast. See &lt;a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'&gt;acast.com/privacy&lt;/a&gt; for more information.&lt;/p&gt;</description>

U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o tome koliko razumemo mlade, pripadnike generacije Z o kojima se mnogo govori (ma samo se o njima priča) ovih dana jer su za nekoliko meseci uradili nešto što nije moglo godinama unazad

Govorili smo da su apatični i da od ove generacije neće ništa biti, a onda su krenuli protesti i priznali smo da su nas iznenadili. Pa smo rekli i “Bravo deco!”, i priznali da smo pogrešili.&nbsp; U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o tome koliko razumemo mlade, pripadnike generacije Z o kojima se mnogo govori (ma samo se&nbsp;o njima priča) ovih dana jer su za nekoliko meseci uradili nešto što nije moglo godinama unazad. Zato smo postavili pitanje šta nam je to sa njima promaklo, kako da ih bolje razumemo, koliki je generacijski jaz, kako da ga prevaziđemo i ne budemo džangrizavi matorci (kao ona baba koju je stigla karma pa je pala sa bicikla).&nbsp; Ko su Gen Z pričala je Snežana Mrvić, psihološkinja sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije aktivno uključena u Centar za mlade CEZAM, mesto posvećeno nezi mentalnog zdravlja i blagostanja mladih.&nbsp; Ona nam je rekla da su mladi danas “posebni”, pa i to da su osvešćeni o mentalnom zdravlju,&nbsp;da ih odlikuje transparentnost, da nije tačno da su narcisoidna generacija ali da gaje dozu zdravog narcisizma i da ih odlikuje empatija. <hr> Hosted on Acast. See <a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'>acast.com/privacy</a> for more information.

Od "Ne valjaju ovi klinci ništa" do "Bravo deco!": Snežana Mrvić - Da li će nas spasti Generacija Z

<description>&lt;p&gt;U 2025. ušli smo u vrlo posebnoj atmosferi, koju bismo mogli da opišemo rečima: Nova godina, a sve gori. Od početka novembra imali smo više od 40 različitih protesta – najveći na Slaviji i studentske blokade koje traju, kao izraz nezadovoljstva koje je kulminiralo od pada nadstrešnice u Novom Sadu.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Zato u novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o uticaju politike na mentalno zdravlje, apatiji i pobuni. Kako događaji koji nas pogađaju utiču na naše emocije i reakcije, razgovarala sam sa psihološkinjom Inom Poljak i psihoterapeutkinjom Ivom Branković.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;Ina Poljak je objasnila kako dolazi do društvene pobune i na koji način okolnosti, kao što su nepravda ili osećaj nemoći, utiču na psihu i podstiču ljude na akciju.&lt;/p&gt;&lt;br&gt;&lt;p&gt;“Dogodi se nešto kao što je pad nadstrešnice koji u ljudima izazove bes koji je povezan sa tugom i osećajem da se desilo nešto što nikako nije smelo da desi. I to smo imali sa Ribnikarom samo što je situacija bila potpuno drugačija, uzrok je bio širi društveni kontekst. To je nešto što se dešava i u drugim državama, i koliko god da je bilo užasno, a jeste, nije postojao niko ko je direktno odgovoran – imenom i prezimenom. Ovoga puta postoji. Pala je nadstrešnica i neko je odgovoran zašto je do toga došlo”, ispričala je Ina Poljak.&lt;/p&gt;&lt;hr&gt;&lt;p style='color:grey; font-size:0.75em;'&gt; Hosted on Acast. See &lt;a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'&gt;acast.com/privacy&lt;/a&gt; for more information.&lt;/p&gt;</description>

U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” gostovala je Ina Poljak, psihološkinja

U 2025. ušli smo u vrlo posebnoj atmosferi, koju bismo mogli da opišemo rečima: Nova godina, a sve gori. Od početka novembra imali smo više od 40 različitih protesta – najveći na Slaviji i studentske blokade koje traju, kao izraz nezadovoljstva koje je kulminiralo od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Zato u novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o uticaju politike na mentalno zdravlje, apatiji i pobuni. Kako događaji koji nas pogađaju utiču na naše emocije i reakcije, razgovarala sam sa psihološkinjom Inom Poljak i psihoterapeutkinjom Ivom Branković. Ina Poljak je objasnila kako dolazi do društvene pobune i na koji način okolnosti, kao što su nepravda ili osećaj nemoći, utiču na psihu i podstiču ljude na akciju. “Dogodi se nešto kao što je pad nadstrešnice koji u ljudima izazove bes koji je povezan sa tugom i osećajem da se desilo nešto što nikako nije smelo da desi. I to smo imali sa Ribnikarom samo što je situacija bila potpuno drugačija, uzrok je bio širi društveni kontekst. To je nešto što se dešava i u drugim državama, i koliko god da je bilo užasno, a jeste, nije postojao niko ko je direktno odgovoran – imenom i prezimenom. Ovoga puta postoji. Pala je nadstrešnica i neko je odgovoran zašto je do toga došlo”, ispričala je Ina Poljak.<hr> Hosted on Acast. See <a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'>acast.com/privacy</a> for more information.

Protesti, politika i mentalno zdravlje

Kako da živite srećnije? Podcast sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča. Autorka i voditeljka Ana Mitić, urednica i novinarka&nbsp;<hr> Hosted on Acast. See <a style='color:grey;' target='_blank' rel='noopener noreferrer' href='https://acast.com/privacy'>acast.com/privacy</a> for more information.

Kako da izgradite dobar život

Details

Recent Episodes